Grotto

Zanimljive su stvari koje vas povežu sa ljudima bez obzira na to koje su “to” konkretno stvari i “ko su” ti ljudi sa kojim razmenjujete svoj vibe. Svakako najuniverzalaniji element koji je spajao ljude od drevnih vremena počevši običnim udarcima dlan o dlan pa do najsofisticiranijih kompjuterskih software-a je jednom rečju – muzika. Klasična, disco, soul, jazz, blues, rock, rap i hip-hop sve je to muzika u različitim formama. Ipak postoji jedan pravac koji objedinjuje sve ove žanrove… House muzika… I to je ono što mahom mi ovde na Grottu pratimo i promovišemo. Većina nas je osetila muziku kroz druge pravce (čast izuzecima), ali na kraju smo se povezali sličnim, ako ne istim ukusom kada je u pitanju house.

Prošlog vikenda tj. tačnije 30. aprila 2011. smo odlučili da razmenimo svoj vibe i to ne samo sa ljudima sa kojima smo planirali da se vidimo/upoznamo, već sa svima koji su tamo nameravali da dođu. Smederevo grad i njegova tvrđava su odabrani kao adekvatna destinacija, uprkos vremenskim nedoumicama za taj dan. Bili smo „All under one house“ – što bi rekao Mr. Jack…
Na tapeti su bili najkvalitetniji house izvođači današnjice – ATFC, Chocolate Puma, David Penn, Junior Jack & Kid Creme, Sandy Rivera i vrhunski vokalisti poput Tare McDonald i Steve Edwards-a. Mahom izvođači koji su najviše sarađivali sa Defected izdavačkom kućom koja svakako u poslednjih 10 godina dominira u mainroom house žanru.

Nakon dužeg razmišljanja i sabiranja utisaka moram priznati da je ova žurka, objektivno gledano – bila prosečna. Svakako ne zbog line-up-a, već prvenstveno zbog organizacije. Organizovati žurku 30. aprila na 1. maj je svakako bila prva loša odluka (u nizu loših) jer svi znamo da većina ljudi ide tad po svojim vikendicama, planinama i brdima i slavi komunistički praznik „Dan rada“ koji je, eto, ostao kao neka bleda uspomena na Titova vremena. (inače 1. maj se slavi od 1886, ali mi ga u Srbiji tako znamo…) Bez obzira na to, većina mladih tada gleda da se obeznani, najede pečenja i u svakom slučaju odvoji od realnosti na 24 sata. I kad smo već kod tog broja, ova žurka je zamišljenja kao „24 sata – ludnica – gde će doći 10-12 hiljada ljudi i svi će đuskati konstantno“. Koji fejl… Srbija je bila zadojena technom devedesetih, dizelom i turbo folk narodnjacima. Zatim je početkom 21. veka stigao kod nas komerc house koji su započeli DJ-evi kao što su DJ Zmija i DJ Munja, da bi na kraju ukus house muzike dirigovao TDI radio i slični mediji sa bugarsko-rumunskim popom koji ne mogu da nazovem house.

Organizacija kao da je živela na Ibizi kad ovo nije znala, pa zato nije nijedan dan utrošila u predstavljanje DJ-eva i ostalih izvođača, što je jako bitno. U Srbiji se najviše znalo za Junior Jack-a i Kid Creme-a jer su vrteli ovde mali milion puta, a zatim i za Sandy Riveru jer je jelte bio na FOAM Festu!

I to nije kraj problemima… Agent Junior Jack-a i Kid Creme-a objavljuje na fejsu da neće doći jer im nije isplaćen avans. A zatim i Chocolate Puma prodaje zbog loših „putnih konekcija“. Woo-hoo! Mada većina to nije ni znala, ali među Grottovcima se osetio smor…

No anyways idemo dalje… Line-up sa satnicom je objavljen u 2-3 verzije što nam koliko-toliko i nije bilo bitno jer smo došli rano, sve do trenutka kad smo stali pred binu slušajući trake Swedish House Mafije, Tiesta, Hardwell-a, Avicii-ja i ostalih producenata koji propagiraju big room house… Koje divno „zagrevanje na 130+ BPM-a“ moram priznati. Pored toga u tom trenutku nivo zvuka je bio dovoljno visok da su se sve trake čule na 20ak metara od ulaza u tvrđavu koji je usput 100nak metara udaljen od bine.

Anyways, kada se „to zagrevanje“ završilo i Grotto ekipa se spojila, oko 21h muzika se skroz smanjila, pa čak i stala na par trenutaka. Grottovci su bili pozicionirani tik ispred bine i negde oko 21:30h Aydin The Funky Chile aka ATFC je počeo set. Set mu je bio već „spakovan“ jer je već imao umixovan intro, acapelle i ostale pesme pa je to malo odalo veštački utisak, no ipak je to jedan od najboljih house producenata današnjice, te smo se fokusirali na trake koje je krenuo da vrti. Ponavljam, morali smo da se „fokusiramo na trake“ jer je bilo toliko pojačano da smo komotno mogli da razgovaramo između sebe dok smo stajali U PRVIM REDOVIMA. Vrteo je mahom svoje trake poput „Dazzle“ i „Can You Feel Me?“ sa njegovog poslednjeg EP-a. Kvalitetan ali kratak set u kombinaciji sa smanjenom muzikom rezultovalo je „meh“ utisku. Kao da je ATFC neki od sporednih likova koji bi trebali da zagreju pred glavni deo, a ne jedan od glavnih house baja tamo…No dobro, sledeće što sledi je jedina svetla tačka cele žurke…

David Penn, „kralj remixa“, čovek koji ne ume da izbaci lošu traku i koji sve više promoviše latino-tech house iliti Iberican house na svojoj etiketi Urbana svakako nije mogao da omane, pogotovo jer sam imao iskustva da ga čujem prvi put u decembru prošle godine u Tube-u kada je obrisao patos sa nama! Apsolutnu dominaciju ritmova je prezentovao Srbiji, donoseći zvuke Ibize koji su bili puni kvalitetnih bas linija, vokala, semplova i synth-ova. Vrteći kao i ATFC, mahom svoje trake, mogli smo čuti i neke tuđe novitete kao što su „Jetro – Humpty Dump“ i „Richard Dinsdale – What I Do“. Takođe zab’o je i novu traku u svežoj kolaboraciji sa ATFC-jem „Sentimiento“ koja će tek izaći.

David Penn plays “ATFC & David Penn – Sentimiento” live

Za svo ovo vreme zvuk je svojim perkusijama začinjavao Shovell „The Drum Warrior“, inače zvanični Defected-ov animator i perkusionista. Takođe, njegove udaraljke i pištaljke nismo mogli toliko čuti ispred jer je ozvučenje bilo katastrofa raspoređeno. David Penn je uz vrhunsku vožnju i flow koji je gradio, stizao da đuska, tapše i na jedan lep način komunicira sa publikom, iako 90% ljudi tamo nije imalo pojma ko je on. Sva sreća pa je polako počelo da se puni i već je skoro bilo oko 600-700 ljudi ispred bine, što je rezultovalo automatski pojačavanjem zvuka.

Truckali smo kao lubenčići sa David Penn-om do 00:30h da bi polako na scenu izašao poznati vokalista Steve Edwards koji se proslavio (u saradnji sa Bob Sinclar-om) pevajući hitove kao što su „World Hold On“ i „Love Generation“. Masivni tamnoputi pevač je krenuo skroz pozitivno, dobivši odličnu reakciju publike. Pozdravivši našu publiku, krenuo je skroz pozitivno ređajući svoje i tuđe hitove kao što su „She Freaks“, „Helter Skelter“, „Watch The Sunrise“, „Sound Of Violence“, „World Hold On“ itd.

Steve je uspeo da napravi onu „one love, one freedom“ atmosferu gde smo se svi topili… A zatim…

…je nastupila Tara McDonald na koju je masa krenula odmah da vrišti jer je, jelte, započela pesmu „Delirious“ od David Guette. No, Tara je ipak opravdala svoje glasovne sposobnost bez obzira što je pevala mahom sve komerc stvari. Lepo je iznenadila njenom obradom pesme „Shake It“ od Lee Cabrere i „My My My“ od Armin Van Helden-a. Sasvim su pesme dobile drugačiju dimenziju uz njen snažan glas, a pogotovo „My My My“. Inače peak-time večeri je očigledno došao sa Tarom jer je većina muške populacija vrištala kako bi ona podigla nogu i kako bi joj videli gaćice… Sledeći put bolje je angažovati Niki Belucci, ali dobro… Stvarno je njen nastup bio vrhunac večeri jer je zaista odlično komunicirala i animirala masu svo vreme.

Sledeći na mixeru su bili poznati italijani – Junior Jack i Kid Creme koje bukvalno boli uvo da se dokazuju. Obojica su odavno stekli ime i slavu i sada su radili konkretno za svoju dušu puštajući neku mešavinu techna, electra i tech house-a. Ipak i oni su malo osvežili masu izvanrednom obradom Nine Simone „Sinnerman“ koju su uradili Sean Miller i Daniel Dubb za Toolroom etiketu. Takođe, zaboli su još par nepoznatih ali kvalitetnih stvari čime su odradili jedan poprilično prosečan set bez određenog flow-a i sa puno žanrovskih oscilacija između. Zato ponavljam da back2back setovi su generalno loši, osim ako ne slušate Silicone Soul.

Realan da budem, ništa bolje nisam ni sam lično očekivao od njih dvojice zato što već par godina unazad ništa nisu izbacili, već su samo vrteli za publiku koja ih prepoznaje. Osećam da su se prezasitili ili da su pak izgubili inspiraciju negde usput, no ipak poštovanje je veliko prema njima s obzirom da su dosta doprineli celokupnoj house sceni.

Za kraj je došao detroitski fenomen – Sandy Rivera. Vrlo verovatno i najuspešniji deep house producent koji je u poslednje vreme izuzetno aktivan u svom studiju. Pored obrade Kosheen „Hide U“, Sandy je uradio i „Take Me Back“ i „Love“ pesme koje su postale instant hitovi i koji jednostavno šta god da uradi postane hit. U svakom slučaju i on je poprilično izmešao žanrove, što je sasvim ok, ali opet nekarakteristično baš za njega jer su mu setovi koje uglavnom radi deep-tech house stila. Prijatno je i on iznenadio pesmama kao što su, „Empire of the Sun – We Are the People (ID Remix)“, „Dennis Ferrer – Hey Hey (John Jacobsen & Anzwer Remix)“ i „Prodigy – Smack My Bitch Up (ID Remix)“.

I to bi bilo otprilike to… Kiša je smorila nas 1000-1500 (a ne 10-12 hiljada koliko su najavljivali) jer je u par navrata padala na blic po 10-15 minuta tokom večeri. Uostalom zbog kiše i vetra, bilo je već poprilično hladno i masa se već razbila tako da smo i mi negde oko 05-06h krenuli ka autobuskoj.

Plusevi su bili:

+ David Penn-ov set i Shovell na perkusijama
+ Steve Edwards i Tara McDonald
+ Grotto ekipa u prvom redu koja je skakala i igrala uz skoro sve
+ Nova poznanstva sa Defected ekipom

… dok je minusa bilo više
– Loš datum za žurku
– Loš celokupni marketing
– Slabo raspoređeno ozvučenje
– Kiša u par navrata
– Otkazivanje Chocolate Pume
– Loš DJ raspored i loš warm-up

U svakom slučaju ljudi koji su došli su svakako po prvi put čuli neke nove vrhunske DJ-eve i izvođače (ATFC, David Penn, Shovell) i svakako barem za promenu proslavili 1. maj drugačije.

Za sve klipove i slike posetite topic 24 Hours of Burning House na našem forumu! Posebna zahvalnost svima koji su došli na ovu žurku i podržali ovu žurku kao i članu LancheMi koji je najviše snimio i okačio klipova.

Da li ste znali da je ovo bila prva Defected In The House žurka u Srbiji i da je Defected najjača house etiketa trenutno?